Oko mene sve je sivo, ispred mene kriva
džada 
Talože mi se muke ko na plućima katran 
Život živo blato, kanal, a ja sve dublje padam 
O majko, reci sada zašto rođen sam da stradam
Zašto neko ima sve, a drugi nema ništa 
Ni jedan beli dinar da mu deca budu sita 
Što južnije to tužnije, vazda bila je priča
Sete nas se samo kad im trebaju pokrića 
Ovde vlada zakon biča jos od turski dana
Trpi raja, daje harač, za kuluk malo se plaća
Nekad bio beg i aga, danas lokalni kadar
Tu da ispije nam krv jer je takav uvek vakat 
Puna je mehana našeg bola i sevdaha
Prsti žuti od duvana, oči mutne nam od plača
I proći ce zeman al će biti ista jagma
Neće stati zulum, sve dok ne padne jatagan

Preko moga kraja pala nam je gusta magla
Sve što vredi otišlo je, nestalo bez traga
A vreme briše tragove kao sneg opet da pada
Čekam sreću da se vrati kao draga preko praga

Nismo mi svi Piksi,
nisu novčanici isti,
džabe penjem se na moj
s njega malo šta ja vidim.
Oko mene beton sivi,
ista lica, iste muke,
ovde dan za dan se živi,
tonemo bez mnogo buke.
Nema ko da pruži ruke,
od nas beže ko od kuge,
ostali su lešinari,
kruže kao oko humke.
Nekad proklinjali Turke,
ali mi smo sebi propast,
ovde beda je u krvi
kao otrov, kao pošast.
Južna pruga, nama tuga
ko da gledam dobrog druga,
U kafani iza ugla 
sa njim pijem sve do jutra.
U duši oluja,
suze Nišava nek nosi,
nema šta da dušman uzme
kada goli smo do kosti.
Goli kao Ćele kula,
bate nemam de da begam,
možda male su nam šanse,
ali srce je ko Čegar.
I kad ostane mi manje nade
od Resavske brigade,
čekaću sa kuburom
ko Sindjelić kod barutane.