Preko granice svak tera. Izgubljena mera.
Duševno sivilo. Beda solitera.
I ništa od svega nisam nikada planirao,
vrela prađedovska krv, život je ostalo servirao.
Okupljao sam drugove peglo gudru, dugove,,
izbegav'o pubove i na šetnji krugove,
al život je ko rulet, za čas sve zavrti,
u igru uđu skupe žene i jeftini ljudi.
Još na to kombina jaka se zaletela baš glatko
da obezbedimo decu, nama za kiselu i kafu.
I kako tako lako baš sve krene naopako
ekipu im'o hrabru, strašnu i eto časkom smo u ratu.
Oštri postadoše putevi a mi na njima bosi.
Ovako ljut suviše težak i ovoj zemlji što me nosi.
Nekad bili anđeli vetar se igrao u kosi.
Sad sam list u mutnoj vodi, u nepoznato plovim...

Još jedna čitulja za brata i na zidu slika
Upaljena sveća i na groblju svita
Beograd bojno polje, grobnica vojnika
Svi bi hteli nešto bolje a ne treba im ništa

Mladi da umremo a spremni na smrt
U klubu 27 naplaćuje se dug
Oko sebe gledam, tražim put, nemam kud,
Ni sam stvarno ne znam što sam tol'ko ljut,
Ja sam dete ove zemlje, ja sam sin ovog grada
Nekad bio voljen, nekad bio nada
Ne znam šta se desilo da sada tako stradam
Gde sam to zalutao i kada?
Metak u cev sada stavljam
Prst je preko obarača
Milo za drago svima vraćam
Pogođen padam na ulicu shvatam
Život je raj a ja u njemu anđeo
Žao mi je što nisam ranije to saznao
"A to nije kraj" - neko mi je šapnuo
Život se u mene opet vratio

Još jedna čitulja za brata i na zidu slika
Upaljena sveća i na groblju svita
Beograd bojno polje, grobnica vojnika
Svi bi hteli nešto bolje a ne treba im ništa