Mesec prosipa bokal fosfora
Vitraž mraza na oknu prozora
Jedne noći ko ova, znaće Bog
Doslikaću portret života svog

Silueta se davno nazire
Neko uzdahne, neko zazire
Isto vide a razno tumače
Đavo prste u farbu umače

Prave si boje dodala na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog
I lila, tamnu, čeznjivu
I boju breskve, nežnu i sramežljivu
Setno sivu, nepogrešivu

Roze nađoh međ starim pismima
Modru vrpcu nad teškim mislima
Ukrah riđu iz pera drozdova
Laki purpur iz prvih grozdova

Uzeh oker sa sveće svečarske
Drap sa svilene mašne bećarske
Mrku s tambure tužnih tonova
A cinober sa nosa klovnova

Prave si boje dodala na taj portret života mog
Talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog
A crnu nisi štedela
Ali bez nje bi bela još izbledela
Bez crne bela ne bi vredela

Srce je moje napuklo
Ko kora starog bagrema
Al u tvom oku kao lane zadrema
I, jedva, kao šapati
Niču u uglovima zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati

Vetar dokono senke spopada
Huk u ambis tišine propada
Jedne noći, ko ova, znaće Bog
Doslikaću portret života svog