Yeah, Drima, Đana
Ovo je pesma za tebe
Ovo je priča o nama
Ej, slušaj

Sve se desi u sekundi
Spoje se kazaljke na satu, spoje se ljudi
I zato neću da se budim
Pusti me da sanjam da smo i dalje mladi i ludi
Ja na sve sam bio spreman, osim da te nema
I dalje sam te žedan i željan, i dalje sjeban
Nosim ove rane da me sete na vremena
Kad sam rekao da posle svega ja te čekam
Jedna reč pomeri planinu, druga ruši vezu
Nisi bila moj svet, nego moj univerzum
Tvoje oči onaj sjaj polako gubile su
Jedna drugoj za kraj, duše presudile su, bye

Sad, da l' je tuga ili strah?
Vozim pravo, da li znamo šta je kraj?
Tako mi treba sad
Od ovih suza pauza
Godina mi dvanaest puta januar
Otkad te nema

I svaki put kad joj pogledam oči
Zalede me u trenu, kao polarne noći
Mislio sam, ako boli, da jednom će proći
Mislio sam, ako voli, da jednom će doći
Ali đavo uvek dođe, pokuca na vrata
Ima jedan poklon za mene, a-a-a
Spakuje mi tugu u par kila zlata
I oproštajno pismo od tebe, a ti
Ti voliš kad sam emo, voliš kad sam demon
Voliš kad sam sve to odjednom, evo, srećo
Srce u jednom budi na drugom dlanu sve to
Voliš u jednom, mrziš u drugom danu
Ja nisam imô nikog osim tebe i mraka
Nikog voleo toliko, prođe vreme, al' ne rana
Nikad ti ne bih priznao to da volim te i sada
Ubedio sam sebe u to da ista si kô svaka, mala

Sad, da l' je tuga ili strah?
Vozim pravo, da li znamo šta je kraj?
Tako mi treba sad
Od ovih suza pauza
Godina mi dvanaest puta januar
Otkad te nema

Kao da sam list
Što ne mijenja boje
Ni kad snijeg se otopi
Nikako da sastavim ovo srce slomljeno
A da dio ne fali