Sedim sada gajbi, slušam stare demoe
I želim da vratim vreme kad sve bilo je moje
Krug je bio širi, boje su sve svetle
Ne mogu da verujem da više neću biti dete

Nisam puno stariji, i dalje sam jako mlad
Ali vreme brzo prolazi, da l' postajem gad
Možda sam stariji pa me stres bije u potiljak
Svaki loš potez sada ostavi mi velik ožiljak
Al' neke osobine nikad nisam promenio
Brigu, nemar, lenjost, to bih rado bih zamenio
Možda bolje ovako, ipak mi je ovo komfor
Previše sam sam al nikad nеmam dobar odmor

A umor, od svega to me najviše ubi
Ali onaj ko odustanе uvek loše gubi
Ali nikad ne posustajem, konobar, daj mi dupli
Daj da se cima fus, svakako odavno smo pukli

Sva sranja koja vučem iz adolescencije
Ispričao sam ovde, nikad ne može iskrenije
Dalje mogu sam, više ne tražim direkcije
Na sledećem albumu možda bude malo vedrije
Sva sranja koja vučem iz adolescencije
Ispričao sam ovde, nikad ne može iskrenije
Dalje mogu sam, više ne tražim direkcije
Na sledećem albumu možda bude malo vedrije

A što se tiče snova - par komada ispunjeno
Nastupao par puta, bilo je čak unovčeno
Upoznao ljude na koje sam se ugledao
Nikad ko do sad se nisam ovako osećao
Pratim intuiciju pa gde me to odvede
Pratim samo sebe pa šta mi Bog donese
Volim one što me vole, volim moje voljene
Kada umrem znam ko će da mi daje pomene

Sva sranja koja vučem iz adolescencije
Ispričao sam ovde, nikad ne može iskrenije
Dalje mogu sam, više ne tražim direkcije
Na sledećem albumu možda bude malo vedrije
Sva sranja koja vučem iz adolescencije
Ispričao sam ovde, nikad ne može iskrenije
Dalje mogu sam, više ne tražim direkcije
Na sledećem albumu možda bude malo vedrije