Toliko toga trebalo je da ti kažem
Al' valjda su mi druge stvari bile više važne
A kako neko reče vreme neumitno teče
I tanku nit života jednom zauvek preseče
Dobre stvari nisu večne, ostaneš zatečen
Poražen i nedorečen, jer sada si već sprečen
Reči reči koje leče, kao na primer: volim te
U afektu sam rekô svašta, izvini, molim te
Bio sam sebičan, frenetičan i preplašen
Postô sam ravnodušan, valjda zato i ne plačem
Blaziran i grešan stojim, zagledan u bezdan
Dok tražim odgovore od onog gore što sve zna
Previše fokusiran na sitno, slep za bitno
Kol'ko puta si mi rekô da to promenim pod hitno
I nadam se da jednog dana uspeću u tome
Jer u protivnom, strahovi te slome na atome

S neba smeši mi tvoj lik
Od kad promenio si oblik
Sa mnom si 24/7
Zato uvek sam plus jedan
Vraćam kazaljke na satu
Ali to ne vraća mi tatu
Ipak, odbijam da shvatim
Da ne mogu da te vratim

Ponekad čujem kako psuješ, uši mi zabruje
A tad se samo osmehnem i kažem sebi: tu je
U srcu mi je uramljena slika tvoga lika
Ćale, od kad nisi živ, u meni življi si no ikad
I hvala što si nas učio životu
I da cenimo dobrotu, i da vidimo lepotu
Tamo gde je možda nema, bar ne na prvi pogled
Niko ne zna kuda nas putevi gospodnji vode
Kažem hvala što si nas čuvao od zala
Želim da te pozovem, al' gore nema signala
I zato pričam sa sobom kad bih da pričam sa tobom
Jer onom tebi u sebi nikad nisam rekô zbogom
Mislim da Miloš ima tvoje osobine
Srećan sam jer moj sin nosi tvoje ime
Daša pominje te često, biće da joj baš nedostaješ
Otišô si Bogu, al' sa nama večno ostaješ

S neba smeši mi tvoj lik
Od kad promenio si oblik
Sa mnom si 24/7
Zato uvek sam plus jedan
Vraćam kazaljke na satu
Ali to ne vraća mi tatu
Ipak, odbijam da shvatim
Da ne mogu da te vratim

S neba smeši mi tvoj lik
Od kad promenio si oblik
Sa mnom si 24/7
Zato uvek sam plus jedan
Vraćam kazaljke na satu
Ali to ne vraća mi tatu
Ipak, odbijam da shvatim
Da ne mogu da te vratim

Vratim, vratim, vratim
Vratim, vratim, vratim
Vratim, vratim, vratim
Vratim, vratim, vratim
S neba smeši mi tvoj lik