Moj grad je lep kada je dan
Al' umoran je i treba mu san
Nisam kopirao, citirao sam
Opet se otvaraju vrata, al' opet je prazan stan

Sve je bezdušno i lično, računi i dugovanja su jedino pismo
Poštar zvoni dvaput, drugovi jednom kada je hitno
A kada je prazan džep, prazan je i inboks

Brate, sve se poistovečuje da se primečuje
Kad dobri glumci urade loše skečeve
Jos uvek je aktuelno sečenje
Takvima platim piče i nasmejem se da im presedne

I trudite se da me ne sretnete
Kad varite, pijete, jedete i jebete
Više niko ne sluša repere
I svi su obukli ordenje '90-te

Vid'o sam ljude u prijateljstvu iz profita
Svaka sličnost je slučajna ako pitas
Ožiljke na obrazu i kad je faca čista
Možda je loš kadar, mozda je šminka

Ako jeste, da li se teško skida
Koliko puta dnevno moraš da se šminkas
Bacam rukavice u vaša lica
Možda zbog toga prodate veči tiraž

Več je poslepodne, neki traže izlaz
A ja se pitam kome ide koja tribina
Noćas ponesite kompas, i njega ne gubite
On se ne šminka, on nije obraz

Moj grad je lep kada je dan, al' umoran je i treba mu san
Verujem mu na reč, da će da se vrati svaki dan kad zaspi
I ostavi me da se sam branin
Moj grad je lep kada je dan, al' umoran je i treba mu san
Čekam da svane, molim se da ne pobegne
Noću nema manjeg grada, a veče podele

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Kad nema sunca, nema ni ljudi
Sve je puno pijanaca i kurvi
Nisu sinovi lošiji i očevi su bludni
Noću stave katance i na crkvi, a na klupi svi su crni

Obeshrabreni u mladosti
Sa urođenim imunitetom na pakosti i gadosti
Neke igle će se u srce zabosti, dobrodošli u fabriku radosti
Upalili su vatru, greju ruke i patike
Možda naprave i lomaču, greju i kašike

Niko od njih ne liči na ratnike
Al' rat se vodi i oni su inventar fabrike
Sakrijte dukate, nakite, zlatnike ti što se nakite
Završe iskasapljeni k'o moje matrice

Postao sam osetljiv, budni su svi nervi
Jer u krizi su vam baš svi identiteti
Ja znam šta se desi kad duša izvetri
Ljudska priroda se krije kao fetiš, fetiš
Ej, i niko ne sanja i niko ne spava
Već svanjava, završava se predstava

Čekamo nov dan polu sklopljenih kapaka
Kad se naspavam uživam po stavkama
Dok čekam večerašnji nastavak, sabiram utiske
I tražim istinu u praznim časama

Moj grad je lep kada je dan
Al' umoran je i treba mu san
Verujem mu na reč, da će da se vrati svaki dan kad zaspi
I ostavi me da se sam branin
Moj grad je lep kada je dan
Al' umoran je i treba mu san
Čekam da svane, molim se da ne pobegne
Noću nema manjeg grada, a veče podele

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac

Ostrvo bez okeana, na mojoj strani
Nema nikog i prevrnuo se čamac