Od kad znam za sebe draga moja priča nije bajka.
Bio dete prvog braka, zadnjeg grlila me majka.
Samoća u danu svakom, pažnju tražio svađom.
Radost samo mlađim bratom ,mali štrumf sa automatom!
U takav polupani svet si draga ušla nikad slađa,
Ljubav se ko jutro rađa pa sve zapali ko vatra.
Dodira tvojih bio gladan, jutrom gledao dok spavaš.
Zvezde daću ti na dlanu, neću više da ti sa mnom stradaš.
Kad jak si, mlad i hrabar lako u ruke uzmeš pravdu,
Ikar leteo ka sjaju, a završio u padu.
Izdali me oni koji su bili kao braća.
Tona bola i mraka, ne ne čekaj me draga...

Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila

Ne, ne čekaj me draga, večeras neću doći
Ne izlazi na prozor, ja više ne postojim
Ulica je kriva, što suze sada roniš
Nemoj džabe da se nadaš ja sam otpisan ko ronin
Ne, ne vidim ni zvezde dok me odvoze u noći
Samo sija hladan metal, težak, na zglobovima mojim
Tu gde sada idem ja - tu ću ostaviti kosti
Za ovu tvoju tugu draga molim te oprosti
Prozore zatvori, goni, iz srca me skloni
Ovakvi kao ja nisu srće šampioni
Od rođenja hromi, goli, oštećeni, modri
Takve ne voli ni majka, takve samo Bog voli

Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila

Zaboravi me draga,
zaboravi da te volim,
sad je gotova balada,
sad me samo sve boli.
Najzad stigo sam do kraja,
vreme sada samo stoji,
više ne umem da sanjam,
nemam nigde da se sklonim.
Nemoj ništa da me pitaš,
priča više nema smisla,
samo sipaj, pij naiskap,
raduj se u inat svima.
Penji se po stolovima,
igraj kao zver divlja,
neka znaju da nas ništa
neće slomiti nikad.
Više ne znam da li živ sam,
više ne znam da li kriv sam,
tukli su me dok ne priznam,
ni sam ne znam kako nisam.
Telo je u okovima
ostavljeno da trune,
al duša beži preko zida
samo da me draga čuje.

Nemoj ništa da me pitaš
Ulica za sve je ona kriva
Pao sam, ostao bez krila
Srećo moja gde si se ti skrila